Već nekoliko mjeseci sarađujemo sa predstavnicima javnih preduzeća, onih koji su iskazali interes da učestvuju u realizaciji projekta koji treba da osigura njihovu veću transparentnost i odgovornost u poslovanju. Različiti lokaliteti, a iste ili slične priče učesnika radionica.
Zaposleni zaduženi za pojedine oblasti u javnim preduzećima svjesni su činjenice da predstavljaju javni sektor, da raspolažu javnim sredstvima i da obavljaju poslove od opšteg i društvenog značaja, te da samim tim snose odgovornost za upravljanje i korištenje javnih sredstava. Javnost bi trebala i morala da zna na koji način posluju i kako troše sredstva korisnika njihovih usluga.
Razgovarali smo o procesu planiranja, o zakonskoj regulativi i o stvarnom životu i onome što nameće sistem (skup uglavnom neusaglašenih pravila koji za sve građane ne vrijedi na isti način) u kojem živimo. Problema je mnogo. Traži se tržišno privređivanje, a cijene usluga su politički balans koji osigurava socijalni mir i izborne poene. Preduzeća, pričam prvenstveno o lokalnom nivou, ali to ne znači da slično nije i na višim nivoima vlasti (kantoni, entiteti), ne mogu da pronađu način da posluju nezavisno od politike. Uloga politike je dominantna.
Da li je u takvim uslovima moguće realno planirati, da li je moguće zacrtati određene razvojne ciljeve i definisti resurse za njihovo ostvarenje?
