U Republici Srpskoj ima, po evidenciji Zavoda za zapošljavanje, 116 274 tražilaca posla (oktobar 2017). Sudeći po ovim podacima, nezaposlenost je dosta velika. Reklo bi se da kod nas nema dovoljno posla, čim ovi ljudi ne mogu naći zaposlenje. Zavod za zapošljavanje čak, u tolikom deficitu radnih mjesta, objavljuje konkurse za zapošljavanje naših ljudi u Sloveniju, što u slovenačku poštu, što u razne privatne firme. Jer, dalo bi se pretpostaviti, oni imaju manjka radnika, a mi viška.
Je li baš tako?
Kada se obratite domaćim firmama i razgovarate sa ljudima, čučete da imaju ozbiljnih problema sa pronalaskom ne samo obučene radne snage, već sve više i radne snage generalno.
Takođe, projekti koji se bave organizovanjem obuka za sticanje veština za rad u industriji imaju problema sa malim brojem ljudi koji se prijavljuju za te iste obuke.
Dakle, jasno je da nešto ovdje nije u redu.
Postoji više nepoznatih u ovoj jednačini, ali sada želim da ukažem na jednu od njih, koja je tehničke prirode. Broj evidentiranih nezaposlenih, tj. aktivnih tražilaca posla, ne odgovara stvarnom stanju.
Naime, tražioci posla su podijeljeni u dvije grupe: pasivne i aktivne. Pasivni tražioci posla (oksimoron) ne traže posao, nego su prijavljeni na evidenciji Zavoda radi ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje. Iako u nazivu kategorije postoji „tražioci posla“, oni to nisu, svi su toga svjesni i oni se ne računaju u ovaj broj od 116 274 tražilaca posla. Aktivni tražioci posla bi trebalo da zaista traže posao. Njih Zavod, s vremena na vrijeme, kontaktira i poziva ih na razgovore sa firmama. Oni su onih 116 274 tražilaca posla. Problem s pouzdanošću evidencije aktivnih tražilaca posla nastaje zbog načina kako se tražioci posla svrstavaju u jednu ili drugu kategoriju – sami se izjašnjavaju. Jedan broj ljudi, faktički pasivnih tražilaca posla, prijavljuje se u Zavodu kao aktivni, iz straha da će biti izbrisan sa evidencije i izgubiti ustavom zagarantovanja prava zdravstvenog osiguranja. U razgovoru sa zaposlenicima Zavoda se može čuti da njihov broj varira od izjave do izjave nekoga iz Vlade RS koja se tiče brisanja pasivnih tražilaca posla. To su, zapravo, oni ljudi koji dobiju poziv iz Zavoda za intervju za posao, pa na samom intervjuu kažu poslodavcu da su oni tu samo forme radi
Nisam siguran da je moguće doći do približnog broja takvih slučajeva, ali plašim se da čine preveliki procenat liste aktivnih tražilaca posla, što dijelom može objasniti pogrešno percipiranje Republike Srpske kao prostora sa viškom nezaposlenih ljudi.
U svakom slučaju, sekundarni podaci bi trebalo da budu tako definisani i uređeni da olakšavaju, umjesto što otežavaju, pravilan tretman problema na koji se odnose.
