Šta da se radi u jednoj zemlji sa složenom administrativnom strukturom, kakva je Bosna i Hercegovina, u situacijama kada se nadležnosti za donošenje određenih politika nalaze na nivou entiteta, a u procesu pristupanja Evropskoj uniji postavljaju se zahtjevi za jedinstvenom pristupom u cijeloj zemlji? Šta ako, da stvar bude teža, nedostaje politička spremnost da se uspostavi djelotvorna zajednička koordinacija, ili se uspostavi mehanizam koordinacije koji ne funkcioniše?
Ako nema uporišta u nadležnostima (nema nadređenosti), a koordinacija ne funkcioniše (nema spremnosti), šta je onda put za dostizanje dovoljno jedinstvenog pristupa u pogledu domaćih politika u procesu pristupanja Evropskoj uniji?
U prvom blogu smo otvorili ova pitanja, a u drugom ponudili harmonizaciju strategija i politika kao put ka rješenju. Pritom smo detaljnije objasnili indirektnu harmonizaciju, kao put kojim se zaobilazno dolazi do cilja, kao u onoj narodnoj „prijeko preče, naokolo bliže“.
Indirektna harmonizacija u BiH znači da do međusobnog usklađivanja politika između različitih političkih jedinica, odnosno nivoa vlasti, dolazi posredno, tako što se vrši usklađivanje sa širim, evropskim okvirom, što dovodi i do međusobne usklađenosti.
Šta to znači u slučaju politika i strategija za mala i srednja preduzeća u BiH, prikazano je na sljedećoj slici.
Evropski okvir za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća sadržan je u Aktu o malim i srednjim preduzećima (SBA – Small Business Act). Ovaj okvirni akt sadrži deset principa, koji su transformisani u dvanaest dimenzija Indeksa MSP politika, koji koriste OECD, EU, ETF i EBRD za procjenu provođenja SBA u zemljama zapadnog Balkana i Turskoj. Na slici je tih dvanaest dimenzija predstavljeno brojevima (1, 2, 3, 4, 5a, 5b, 6, 7, 8a, 8b, 9 i 10) i odgovarajućim nazivima dimenzija.
Prvi vid harmonizacije, koji se uspješno privodi kraju u BiH, predstavlja harmonizacija zakona o malim i srednjim preduzećima. Sada već davne 2010/2011. godine nije uspjelo usvajanje jedinstvenog Zakona o promociji preduzetništva i MSP u BiH, jer prosto nije bilo ustavnog osnova, a ni političke volje, za donošenje takvog zakona. Na osnovu tada naučenih lekcija, razrađena je ideja o usklađivanju odgovarajućih zakona u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Brčko distriktu BiH sa SBA – evropskim okvirnim aktom. Tako su u nove verzije tih zakona ugrađene sljedeće stvari:
- ista definicija mikro, malih i srednjih preduzeća, koja je potpuno u skladu sa Preporukom EU;
- istih deset principa SBA, uz neophodno jezičko prilagođavanje zakonodavnoj praksi u BiH;
- isti proces operacionalizacije ovih deset principa iz zakona kroz odgovarajuće strategije i akcione planove za razvoj MSP ;
- isti oblik kontinuiranog javno-privatnog dijaloga o politikama i strategijama razvoja MSP, u vidu savjeta/vijeća za razvoj MSP, uz odgovarajuće učešće predstavnika MMSP.
Tako je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o razvoju MSP u Republici Srpskoj, u koji su ugrađeni svi ovi elementi, usvojen u oktobru 2019. Zakon o poticanju male privrede u Federaciji BiH, sa istim elementima, je usvojen u formi nacrta i sada se nalazi u finalnoj fazi usvajanja u formi prijedloga. Iste promjene zakona su u završnoj fazi pripreme i u Brčko distriktu BiH.
Kao da čujem prigovor: ali, time nije osiguran jedinstven zakonski tretman MSP na cijeloj teritoriji BiH. Nije, ali smo izašli iz „pat“ pozicije, ostvarili ozbiljan napredak na tom putu i stvorili pretpostavke za dalje usklađivanje strategija i politika podrške razvoju MSP u cijeloj zemlji.
Tako dolazimo do drugog vida harmonizacije: harmonizacije strategija razvoja MSP, kao prvog koraka u operacionalizaciji deset principa SBA, koji su ugrađeni u odgovarajuće zakone oba entiteta i BD BiH.
U ovom slučaju, od velike je pomoći raščlanjivanje kompleksnog pitanja podrške razvoju MSP na dimenzije Indeksa MSP politika. Zašto? Zato što je odgovor na direktno pitanje koji nivo je nadležan za donošenje strategije razvoja MSP, jednostavan i direktan: entiteti, Brčko distrikt BiH, kantoni u Federaciji BiH. A kada složeno pitanje podrške razvoju MSP razložite na dvanaest dimenzija podrške, koje sadrži Indeks MSP politika, kao prva operacionalizacija SBA, uviđate da, osim entiteta, BD BiH i kantona, i državni nivo (nivo BiH) ima nadležnosti u nekoliko dimenzija (5a, 5b, 7 i 10) za koje treba definisati odgovarajuće strategije i politike, usklađujući ih sa evropskim okvirom, ali i olakšavajući dolaženje do jedinstvenog pristupa u pogledu podrške u tim dimenzijama u cijeloj zemlji.
Ovakvo iznijansirano gledanje na stvari vodi i ka drugačijem određenju strategije: umjesto o jedinstvenoj strategiji, sada govorimo o jedinstvenom strateškom okviru, koji je složen, jer je složena struktura zemlje u kojoj se donosi i primjenjuje. Taj okvir predstavljen je na sljedećoj slici:
Osnovna ideja je da se svako bavi dimenzijama i vidovima podrške za koje ima nadležnosti, vodeći pritom računa o usklađenosti sa evropskim okvirom i međusobnom usklađivanju. I ova ideja je na dobrom putu da se uskoro realizuje. Prvo su ključni akteri iz ministarstava koja se bave razvojem MSP na nivou BiH (Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa), Republike Srpske (Ministarstvo privrede i preduzetništva), Federacije BiH (Federalno ministarstvo razvoja, poduzetništva i obrta) i Brčko distrikta BiH (Odjeljenje za privredni razvoj, sport i kulturu) zajedno razradili metodologiju strateškog planiranja razvoja MSP, koja je usklađena sa SBA i Indeksom MSP politika, ali i sada već standardizovanim okvirom za strateško planiranje u BiH. Onda se, na usklađen način, krenulo u proces kreiranja strategija razvoja MSP, svaki nivo u okviru svojih nadležnosti, uz iste metodološke i sadržajne smjernice, koje omogućuju uklapanje u evropski okvir. Strategija razvoja MSP u Republici Srpskoj za period 2021-2027, urađena na takav način, već je usvojena. Finalna verzija Strateških smjernica za harmonizaciju podrške razvoju MSP i preduzetništva u BiH za isti taj period, usklađena sa entitetima i BD BiH, čeka na razrješenje aktuelne političke „pat“ pozicije u radu zajedničkih organa BiH, kako bi ušla u proceduru formalnog usvajanja. Proces izrade strategije razvoja MSP i preduzetništva u Federaciji BiH napokon počinje, nakon što je usvojena Strategija razvoja Federacije BiH 2021-2027, u koju je već ugrađeno niz elemenata koji se tiču razvoja MSP. Ključni elementi metodoloških i sadržajnih smjernica za razvoj MSP već su ugrađeni u Strategiju razvoja Brčko distrikta BiH 2021-2027, koja je usvojena ove godine, s tim da se, na osnovu nje, sada finalizuje i sektorska strategija za razvoj MSP i preduzetništva.
Kao da opet čujem prigovore: (1) harmonizacija strategija se ne odvija željenom dinamikom; i (2) ovako postavljenim strateškim okvirom za razvoj MSP u BiH ne omogućuje se jedinstvena podrška razvoju MSP u BiH.
Moji odgovori su kratki: (1) odvija se brže nego niz drugih stvari u BiH; i (2) umjesto „jedinstvene podrške“ koja se kod nas obično razumijeva kao „jedinstvena strategija“ koja se pruža „s jednog mjesta“, mnogo je praktičnije (a i realističnije/izvodivije) učiniti svaki nivo odgovornim za realizaciju nadležnosti koje su mu Ustavom dodijeljene, u skladu sa složenom strukturom zemlje. Naravno, na usklađen način, jer se radi o jednoj zemlji, koja treba da osigura dovoljan nivo unutrašnje (i spoljne) koherentnosti strategija i politika.
U ovom, trećem blogu na istu temu, uz najkraće predstavljanje odgovarajućeg evropskog okvira, pozabavili smo se indirektnom harmonizacijom, koja je korišćena pri harmonizaciji zakonskog i strateškog okvira, jer oni predstavljaju osnovu za harmonizaciju drugih, specifičnih politika i instrumenata podrške razvoju MSP u BiH. Drugim vidovima harmonizacije ćemo se baviti u sljedeća dva bloga, iz dva različita ugla: harmonizacija „odozgo-prema dole“ (top-down) i „odozdo-prema gore“ (bottom-up), ponovo na primjeru politika koje se odnose na razvoj MSP.